Može li inverter klima da greje stan zimi?
Ažurirano
Kratak odgovor
Može. Inverter klima radi kao toplotna pumpa: uzima toplotu iz spoljnog vazduha i za istu količinu toplote troši znatno manje struje od običnih električnih grejalica. Učinak joj opada kako napolju zahladi, pa je za stan u kome je klima glavno grejanje važno da izaberete model sa dovoljnim grejnim kapacitetom, visokim SCOP-om i radnim opsegom do što niže spoljne temperature.
Kako klima greje
Klima u režimu grejanja radi obrnuto nego leti: spoljašnja jedinica uzima toplotu iz spoljnog vazduha, a unutrašnja je predaje prostoriji. Struja pokreće kompresor i ventilatore, ali se ne pretvara direktno u toplotu, pa klima isporuči više toplote nego što potroši električne energije.
Uljani radijator ili kalorifer od jednog kilovat-sata struje daju jedan kilovat-sat toplote. Inverter klima pri blagim spoljnim temperaturama orijentaciono daje tri do pet puta više. Zato je za grejanje stana klima mnogo štedljivija od električnih grejalica, pod uslovom da je pravilno izabrana i ugrađena.
Šta se dešava kada je napolju hladno
Što je napolju hladnije, to klima teže izvlači toplotu iz vazduha. Grejni učinak i efikasnost opadaju, a na nekoj spoljnoj temperaturi klima prestaje da greje. Proizvođači tu granicu navode kao radni opseg spoljne temperature za grejanje. Kod uobičajenih inverter klima donja granica je najčešće između -10 i -15 °C, a modeli namenjeni hladnijim krajevima rade i na -20 °C ili nižoj temperaturi.
Pri hladnom i vlažnom vremenu na spoljašnjoj jedinici se hvata led. Klima ga povremeno sama otapa: na nekoliko minuta prestane da greje, iz spoljašnje jedinice izlazi para i curi voda. To je normalan deo rada, a ne kvar. Zbog toga spoljašnju jedinicu treba postaviti tako da voda koja se otapa ne curi po stazi, terasi ili prolazu.
SCOP i energetski razred za grejanje
Efikasnost grejanja tokom cele sezone izražava se sezonskim koeficijentom SCOP. On pokazuje koliko kilovat-sati toplote klima u proseku daje po jednom utrošenom kilovat-satu struje. Na energetskoj nalepnici klime razred za grejanje odgovara rasponu SCOP-a:
| Razred za grejanje | SCOP | Šta to znači |
|---|---|---|
| A+ | 4,0-4,6 | u proseku oko 4-4,6 kWh toplote po kWh struje |
| A++ | 4,6-5,1 | bolje za klimu koja greje veći deo zime |
| A+++ | 5,1 i više | najefikasniji modeli za grejanje |
U našoj ponudi najčešće se sreću klime razreda A+ za grejanje. Kada poredite dva modela iste snage, uporedite SCOP u specifikaciji, jer kaže više od samog slova razreda. SCOP je sezonski prosek: u najhladnijim danima stvarna efikasnost je niža, a u jesen i proleće viša.
Koliko jaka klima za grejanje
Snagu klime prvo odredite prema kvadraturi, kako je objašnjeno u vodiču Koja klima za 30, 50 ili 70 m²? Ako klima treba da bude glavno grejanje, uzmite jedan korak jači model, jer u najhladnijim danima grejni učinak opada upravo kada Vam je toplota najpotrebnija.
Grejni kapacitet se u specifikaciji navodi posebno od rashladnog, u kilovatima ili BTU. Proizvođači ga obično daju za spoljnu temperaturu od +7 °C, pa pri temperaturama ispod nule klima daje manje od tog broja. Možete filtrirati i po grejnom kapacitetu: klime po kapacitetu grejanja.
Imajte u vidu da klima greje prostor u kome je ugrađena. Sobe iza zatvorenih vrata ostaju hladnije, pa je za ceo stan potrebna po jedna klima u prostorijama u kojima boravite ili dodatni izvor toplote.
Glavno ili dopunsko grejanje
- Klima kao jedino grejanje ima smisla u dobro izolovanom stanu, sa klimom odgovarajuće snage u svakoj prostoriji u kojoj boravite i modelom koji radi na niskim spoljnim temperaturama.
- Klima kao dopuna centralnom grejanju je čest izbor: u jesen i proleće, pre i posle grejne sezone, klima brzo zagreje stan uz malu potrošnju.
- Klima uz rezervni izvor toplote, na primer uljani radijator ili grejalicu, pokriva i najhladnije dane kada klimi opadne učinak.
Topao vazduh se diže, pa usmerite lamele unutrašnje jedinice naniže kako bi topao vazduh stigao do poda. Inverter klima je najefikasnija kada radi ravnomerno, slabijom snagom. Zato je bolje da drži stalnu temperaturu nego da je gasite pri svakom kraćem izlasku i zatim punom snagom ponovo grejete ohlađen stan.
Održavanje tokom zime
Filteri unutrašnje jedinice se zimi prljaju jednako kao leti. Zaprljan filter smanjuje protok vazduha, pa klima greje slabije i troši više. Očistite ih na nekoliko nedelja tokom sezone, prema uputstvu proizvođača. Spoljašnju jedinicu oslobodite snega koji bi mogao da zatrpa rešetke i proverite da voda od otapanja leda ima kuda da otiče.
Uslovi garancije se razlikuju od modela do modela, a kod više proizvođača garancija na kompresor se produžava uz registraciju ili ugradnju kod ovlašćenog servisera. Tačni uslovi su u specifikaciji svakog proizvoda.
Česta pitanja
Do koje spoljne temperature inverter klima greje?
Zavisi od modela. Kod uobičajenih inverter klima donja granica je najčešće između -10 i -15 °C, a neki modeli rade i na -20 °C ili nižoj temperaturi. Tačan radni opseg piše u specifikaciji.
Da li klima troši manje struje od grejalice?
Da. Grejalica od jednog kilovat-sata struje daje jedan kilovat-sat toplote, a inverter klima pri blagim spoljnim temperaturama orijentaciono tri do pet puta više. Što je napolju hladnije, razlika je manja.
Zašto klima zimi povremeno prestane da greje?
Najčešće zato što otapa led sa spoljašnje jedinice. Tada na nekoliko minuta prestane da greje, a iz spoljašnje jedinice izlaze para i voda. To je normalan deo rada.