Koliko VRAM-a treba grafičkoj karti?

Šta je VRAM i zašto je važan

VRAM je radna memorija grafičke karte. U njoj se čuvaju teksture, modeli i slika koja se iscrtava. Kada igri zatreba više memorije nego što karta ima, podaci se prebacuju u sporiju sistemsku memoriju, pa igra počinje da secka, teksture se kasnije učitavaju ili izgledaju mutno, iako je sam čip dovoljno jak.

Više memorije ne čini kartu bržom ako je ne koristite. Karta sa 16 GB neće raditi brže od iste karte sa 8 GB u igri kojoj je dovoljno 8 GB. Razlika se vidi tek kada igra ili program zatraže više memorije nego što slabija verzija ima.

Koliko VRAM-a za koju namenu

Najviše karata u ponudi ima 8 GB memorije. To je dovoljno za većinu igara u 1080p, ali u novim igrama sa teksturama visoke rezolucije i praćenjem zraka 8 GB može biti tesno, pa je ponekad potrebno spustiti kvalitet tekstura za jedan nivo.

Šta povećava potrošnju VRAM-a

• Rezolucija: 1440p ima oko 1,8 puta, a 4K četiri puta više piksela od 1080p.
• Kvalitet tekstura: podešavanje koje najviše troši memoriju, a najmanje opterećuje čip. Spuštanje tekstura za jedan nivo najbrže rešava manjak memorije.
• Praćenje zraka (ray tracing) i generisanje dodatnih slika (frame generation) zauzimaju dodatnu memoriju.
• Modovi i paketi tekstura visoke rezolucije mogu znatno povećati potrebu za memorijom.
• Više monitora i snimanje igre uz igranje takođe troše deo memorije.

Kako da prepoznate da Vam nedostaje VRAM

Ako već imate grafičku kartu i niste sigurni da li je problem u memoriji ili u snazi čipa, obratite pažnju na sledeće znake:

• Igra povremeno zastaje ili secka, naročito pri ulasku u novu oblast ili brzom okretanju kamere, iako je prosečan broj slika u sekundi dobar.
• Teksture se učitavaju sa zakašnjenjem ili ostaju mutne i kada je podešen visok kvalitet.
• Problemi nestaju kada spustite kvalitet tekstura, a ostala podešavanja ostavite ista.

Ako igra ravnomerno radi sporo bez obzira na teksture, uzrok je najčešće snaga čipa ili procesora, a ne memorija. U tom slučaju pomaže spuštanje rezolucije, senki i efekata, ili uključivanje DLSS ili FSR tehnologije.

Nije važna samo količina

Pored količine, brzinu memorije određuju tip memorije i širina magistrale. Novije karte koriste GDDR7, a mnoge i dalje GDDR6. Širina magistrale (128, 192 ili 256 bita) govori koliko podataka memorija može istovremeno da prenese: šira magistrala znači veći protok.

Zato ne poredite karte samo po broju gigabajta. Jača karta sa 12 GB biće u većini igara brža od slabije karte sa 16 GB. Količina memorije je granica ispod koje ne treba ići, a performanse određuje pre svega čip. Kako se bira sam čip, pročitajte u vodiču Kako izabrati grafičku kartu.

VRAM za rad: montaža, 3D i veštačka inteligencija

Kod rada sa programima memorija se ponaša drugačije nego u igrama. Kod 3D renderovanja cela scena mora da stane u memoriju karte, a kod lokalnog pokretanja AI modela veličina modela koji možete da pokrenete zavisi upravo od VRAM-a. Za takav rad 16 GB je razuman početak, a za veće projekte i modele i više.

Grafika integrisana u procesor nema svoju memoriju, već koristi deo sistemskog RAM-a. Za takve računare važnije je da imaju dovoljno RAM-a u dva modula, o čemu više piše u vodiču 16 GB ili 32 GB RAM-a.